Природа наспрам неговања: Да ли гени утичу на наш морал?
Да ли образовање обликује наше моралне вредности или су одговорни и наши генетски профили? Ново истраживање сугерише да ДНК може играти важну улогу.
Да ли образовање обликује наше моралне вредности или су одговорни и наши генетски профили? Ново истраживање сугерише да ДНК може играти важну улогу.
Новинско истраживање користи иновативне методе за идентификовање специфичних можданих ћелија које објашњавају зашто су неки људи генетски склони несаници.
Научници зумирају систем „токсин-антитоксин“ који бактерија туберкулозе природно садржи, у нади да може помоћи у дизајнирању бољих лекова.
Научници су издали упозорење програмерима лекова откривајући да п53, протеин који обично сузбија туморе, такође може промовисати рак.
Нова студија открива да мршави људи имају генетску предност која им помаже да остану витки, док су људи са прекомерном тежином генетски у неповољном положају.
Редовна употреба аспирина или других НСАИЛ повећала је преживљавање код људи са карциномом сквамозних ћелија главе и врата и променама у гену ПИК3ЦА.
Нова студија идентификује промене експресије гена иза губитка меморије и показује како њихово циљање привремено преокреће губитак у мишјем моделу Алзхеимерове болести.
Ново истраживање открива да су хаотичне промене концентрације одређеног протеина кључне за регулацију нашег имунолошког одговора и спречавање хроничних болести.
Смањивање протеина који веже РНК и који се повећава са годинама побољшана функција митохондрија код старих мишева. Налаз би могао довести до нових циљева за борбу против старења.
Узимање додатака витамина Е код неких људи повећава вероватноћу рака, док код других смањује ризик. Зашто се ово дешава?
До сада највећа генетска студија Алцхајмерове болести пронашла је девет потпуно нових генетских локација које доприносе ризику од развоја болести.
Користећи мале водене животиње, научници су тестирали идеју да хладније температуре продужавају животни век и открили да то зависи од индивидуалне генетске грађе.
Нова, опсежна геномска анализа сугерише да генетска предиспозиција за дијабетес типа 2 може проузроковати еректилну дисфункцију.
Научници су пронашли генетску везу која објашњава зашто неки људи воле горак укус кафе. Налази такође могу понудити трагове о ризицима од болести.
Какао је био веома важан за наше претке, а ново истраживање открива колико су рано почели да уживају у овој посластици и одакле је заиста потекло.
У новој студији истраживачи откривају које су мождане ћелије најрањивије нагомилавању токсичних плакова који покрећу Алзхеимерову болест и нагађају зашто.
Студија открива раније непознати механизам који смирује матичне ћелије одраслих и могао би да наруши поправку мијелина код запаљенских болести, попут МС.
Жене имају дужи живот од мушкараца, али зашто је то случај? Резултати новог истраживања на мишевима могу пружити одговор на ово питање.
Фасцинантна нова студија показује да само када нам кажу да имамо генетски ризик може променити начин понашања нашег тела, чак и ако тај ризик не постоји.
Користећи генетски модификоване мишеве, научници су открили мождани круг који регулише анксиозност и могао би бити мета лечења сродних поремећаја.