Може ли циљање цревних бактерија спречити аутоимуност?
Налази нове студије могли би да обећавају будућност лечења хроничних аутоимуних стања попут системског лупуса и аутоимуне болести јетре, тврде њени аутори.
У студији су истраживачи са Универзитета Јејл у Њу Хејвену, ЦТ, открили да бактерије у танком цреву могу путовати у друге органе и изазвати аутоимуни одговор.
Што је најважније, тим је такође открио да се ова реакција може лечити циљањем бактерија антибиотиком или вакцином.
Резултати студије недавно су објављени у часопису Наука.
Код аутоимуних болести, имуни систем грешком напада здраве ћелије и ткива. Неке од најчешћих аутоимуних болести укључују дијабетес типа 1, лупус и целијакију.
Према Националном институту за здравље (НИХ), око 23,5 милиона људи у Сједињеним Државама је погођено аутоимуним болестима.
Разнолика аутоимуна стања повезана су са бактеријама у цревима. Користећи модел миша, Иале тим је посебно размотрио бактерију тзв Ентероцоццус галлинарум, који могу путовати даље од црева до слезине, лимфних чворова и јетре.
Тим је то открио Е. галлинарум изазвао аутоимуни одговор код мишева када су путовали даље од црева.
Истраживачи су успели да копирају овај механизам користећи култивисане ћелије људске јетре, а такође су открили Е. галлинарум да буде присутан у јетри људи који имају аутоимуне болести.
Давањем антибиотика или вакцине на циљ Е. галлинарум, научници су тада открили да је могуће сузбити аутоимунску реакцију код мишева и спречити раст бактерије.
„Када смо блокирали пут који доводи до упале“, каже виши аутор студије Мартин Криегел, „могли бисмо преокренути ефекат ове грешке на аутоимуност.“
„Вакцина против Е. галлинарум била је специфичан приступ, јер вакцинације против других бактерија које смо истраживали нису спречиле смртност и аутоимуност.“
Мартин Криегел
Криегел додаје да тим планира даље проучавање биолошких механизама који су повезани са тим Е. галлинарум и импликације које би могле имати на системски лупус и аутоимуне болести јетре.
Студија додаје претходним истраживањима
Нова студија допуњује претходне студије које су откриле везу између цревних бактерија и аутоимуних болести.
На пример, студије на мишевима откриле су да колонизација црева од стране неких бактерија може да постави темеље за развој аутоимуних поремећаја у будућности.
Ове бактерије могу изазвати промене у ткиву црева, што резултира стварањем антитела која нападају ћелије у условима као што је системски лупус.
Раније, Медицинске вести данас обухватио је студију која сугерише да би промена цревних бактерија могла помоћи у ублажавању симптома лупуса.
Студија, објављена у часопису Примењена и микробиологија животне средине, показао је да врста Лацтобациллус у цревима модела лупус миша повезани су са смањењем симптома лупуса, док су Лацхноспирацеае бактерије су повезане са погоршањем симптома лупуса.
„Коришћење пробиотика, пребиотика и антибиотика“, рекао је Хусен Зханг, први аутор те студије, „има потенцијал да измени дисбиозу микробиота, што би заузврат могло побољшати симптоме лупуса“.
