Како емоције могу утицати на раст тумора
Да ли је могуће да "кажемо" мозгу да појача имунолошки одговор тела против тумора рака? Истраживачи верују да је одговор „да“ и да се то може постићи манипулисањем активношћу система награђивања мозга.
„Однос између човековог емоционалног стања и рака је демонстриран у прошлости, али углавном у односу на негативна осећања попут стреса и депресије и без физиолошке мапе механизма деловања у мозгу“, каже проф. Асиа Роллс.
Професор Роллс има седиште на Медицинском факултету Раппапорт на Тецхнион-Израелском институту за технологију у Хаифи.
Она и њене колеге збуњени су мишљу да би емоције, како их обрађује мозак, могле некако утицати на заокрет који тумори рака могу заузети након што се уселе у тело.
Интуитивно је узети у обзир да стрес, анксиозност и депресија могу негативно утицати на способност тела да се бори против болести. Али да ли би позитивне емоције или симулација таквих емоција могле ојачати имунолошки одговор?
„Неколико истраживача“, каже професор Роллс, „укључујући професора Давида Спиегела са Медицинског факултета Универзитета Станфорд [у Калифорнији], показало је да побољшање емоционалног стања пацијента може утицати на ток болести.“ Али, она такође додаје да „није било јасно како се то догодило“.
Дакле, професор Роллс и тим одлучили су да спроведу студију како би истражили ове механизме и сазнали више о томе како емоције у мозгу могу утицати на начин на који имуни систем реагује на рак.
У раду који је објављен у часопису Натуре Цоммуницатионс, истраживачи извештавају о ономе што су открили током своје недавне студије.
„Сада представљамо физиолошки модел који може објаснити бар део овог ефекта“, каже проф. Роллс.
Компликовани систем комуникације
Имунотерапија, која за циљ има да појача одговор имуног система против ћелија карцинома, узима све више на значају у истраживањима рака током последњих неколико година.
„Међутим,“ наставља професор Роллс, „учешће имуних ћелија у канцерозним процесима мач је са две оштрице, јер одређене компоненте у тим ћелијама такође подржавају раст тумора.“
„То чине блокирањем имунолошког одговора и стварањем окружења корисног за раст“, објашњава она.
Али, како истраживачи објашњавају у новообјављеном раду, постојеће студије сугеришу да активност у систему награђивања мозга може помоћи у регулисању начина на који имуни систем функционише.
На основу ових схватања, професор Роллс и њене колеге спровели су претклиничко истраживање у којем су експериментисали са манипулисањем системом награђивања мозга на мишјим моделима меланома (карцинома коже) и рака плућа.
Конкретно, „нишанили“ су неуроне који ослобађају допамин пронађене у вентралном тегменталном подручју (ВТА) мозга, кључном региону система награђивања. ВТА комуницира са лимбичким системом, можданом структуром која има задатак да обрађује емоције, између осталог.
А ово, како је тим утврдио, комуницира са симпатичким нервним системом, мрежом неурона и нерава који се налазе делимично у централном нервном систему, а делом у периферном нервном систему, за који је познато да регулише реакцију борбе или лета.
Тада се чинило да се ова интеракција проширује на имуни систем. „Вештачким активирањем [ВТА]“, објашњава проф. Роллс, „можемо утицати на нервни систем и, заузврат, на имуни систем.“
Приступ смањује туморе рака
Штавише, истраживачи објашњавају, чим се имуни систем активира на овај начин, чини се да ствара и еластичније „памћење“ страних агенаса којима је био изложен, што му омогућава да ефикасније реагује на те патогене.
Када су тестирали ове ефекте на мишјим моделима меланома и рака плућа, тим је открио да се стимулишући ВТА чини да имуни систем ефикасније реагује на туморе.
Истраживачи су видели да је „после 14 дана поновљене ВТА активације“ величина тумора у просеку смањена за 46,5 процената, док је маса тумора у просеку опала за 52,4 процента.
Иако је ова студија предклиничка и сагледала је само ефекте ВТА стимулације код две врсте карцинома користећи моделе миша, истраживачи верују да би њихови налази могли утицати на начин на који здравствени радници виде улогу менталног стања и емоционалног благостања. и у развоју и у лечењу болести као што је рак.
„Разумевање утицаја мозга на имуни систем“, објашњава коаутор студије проф. Фахед Хаким, „и његова способност да се бори против рака омогућиће нам да користимо овај механизам у медицинским третманима.“
„Различити људи различито реагују, а ми ћемо моћи да искористимо овај огромни потенцијал за зарастање само ако стекнемо темељно разумевање механизама.“
Проф. Фахед Хаким
Професор Роллс и колеге већ неко време истражују улогу емоционалних стања и система награђивања мозга у модулацији имунолошких одговора.
У наставку, професор Роллс објашњава који би механизми могли бити укључени, ослањајући се на претходну студију која је показала како активирање система награђивања може појачати одговор имунолошког система на штетне бактерије.
