Рак: Брисање два молекула појачава имуни одговор
Према новој студији, брисање два кључна молекула може дати имунолошким ћелијама пријеко потребан потицај у борби против рака и инфекција. Ови резултати имају важне импликације на имунотерапију рака и потенцијални лек за ХИВ.
Наш имунолошки систем поседује богат арсенал „оружја“ које може користити у борби против болести.
Такозване ЦД8 Т ћелије су део овог арсенала. У случају инфекције вирусима или бактеријама, ЦД8 Т ћелије се шаљу да униште заражене ћелије.
Понекад назване цитотоксичним Т лимфоцитима, ЦД8 Т ћелије су такође кључне у борби против рака и у употреби имунотерапије против тумора.
ЦД8 Т ћелије могу препознати и убити малигне ћелије излучујући цитокине и ослобађајући цитотоксичне супстанце. Међутим, када је рак прејак, ове ћелије могу постати свладане.
Ново истраживање је можда пронашло начин да се овим ћелијама да снага која им је потребна да наставе борбу.
Схомисех Сањаби, помоћник истражитеља са Института Гладстоне и ванредни професор микробиологије и имунологије на Калифорнијском универзитету у Сан Франциску, водио је нову студију која је објављена у часопису ПНАС.
Ефекторске ћелије и меморијске ћелије
Сањаби објашњава мотивацију за истраживање, рекавши, „Проблем је што су ЦД8 Т ћелије често исцрпљене раком и хроничним инфекцијама попут ХИВ-а, па одумиру или престају да функционишу како треба.“
„Покушавам да боље разумем како се ове ћелије развијају како бих пронашла начине да им помогнем да врате своју функцију и живе дуже“, додаје она.
Као што истраживачи објашњавају, у првој фази борбе против патогена - или „страних освајача“ попут бактерија или вируса - ЦД8 Т ћелије прелазе у режим „ефекторске ћелије“. Као ефекторске ћелије, они се множе врло брзо и брзо „марширају“ до места оштећења.
Међутим, чим изврше своју дужност, убију заражене ћелије и уклоне патоген, већина ефекторских ћелија је „програмирана“ да умре. На овај начин имунолошки систем избегава ситуацију у којој „прекомерне“ имуне ћелије почињу да нападају ваше тело.
Међутим, постоје и ефекторске ћелије које преживе. Оне еволуирају у такозване меморијске имуне ћелије, чија је улога да „памте“ патогене с којима су суочени како би могле брже и ефикасније да реагују следећи пут када се суоче с тим.
Сањаби и тим сумњали су да ће два молекула, названа Спроути (Спри) 1 и Спри 2, утицати на ову трансформацију из ефекторских ћелија у ћелије меморије. Тако су она и њене колеге избрисале гене одговорне за ове молекуле у ЦД8 Т ћелијама мишева.
Позитивни ефекти брисања Спри 1 и 2
Истраживачи су открили да је, када су Спри 1 и 2 избрисани, више ефекторских ЦД8 Т ћелија преживело и претворило се у меморијске ћелије. И не само то, већ су меморијске ћелије које су уследиле биле јаче и боље су могле да заштите од патогена од нормалних меморијских ћелија.
Коначно, исцрпљивање имуних ћелија два молекула утицало је и на то како ћелије користе своју енергију. Аутор прве студије Хесхам Схехата објашњава да, за разлику од ефекторских ћелија, меморијске ћелије зависе од другог извора енергије: масти, а не шећера.
Схехата такође објашњава зашто је ово изузетно важно. „Туморске ћелије користе пуно глукозе, тако да ефекторске ћелије имају тешкоће да преживе у туморском окружењу јер немају довољан извор енергије.“
„Иако меморијске ћелије углавном не зависе од глукозе,“ каже он, „наша студија сугерише да ефекторске ћелије без Спроути 1 и 2 троше мање глукозе, тако да могу много боље да преживе и функционишу у туморском окружењу.“
Импликације на рак, ХИВ инфекције
„Осветљавајући улогу Спроути 1 и 2, наш рад је открио још један слој основне биологије Т ћелија“, наставља Схехата.
„Ћелије којима недостаје Спроути 1 и 2 имају огроман потенцијал не само за борбу против тумора, већ и за хроничне вирусне инфекције. Узбудљиво је што се наша студија може применити на више контекста. “
Хесхам Схехата
Заправо, меморијске имуне ћелије појачане брисањем два молекула могу потенцијално да открију и убију ХИВ у његовом латентном облику. Овај успавани облик вируса био је једна од главних препрека у излечењу ХИВ-а.
Студије су указале на значај меморијских ћелија у имунотерапији код карцинома. Конкретно, сугерисано је да је реактивација меморијских ЦД8 + Т ћелија пресудна за спречавање релапса.
„У научној заједници влада велико интересовање“, примећује Сањаби, „за побољшање развоја и функције меморијских ЦД8 Т ћелија, које за имунотерапије делују боље од ефекторских Т ћелија.“ Даље се осврнула на терапију ЦАР Т ћелијама, иновативни облик имунотерапије којем се посвећује све већа пажња.
„Наши налази“, наставља она даље, „могли би пружити прилику за побољшање будућег инжењеринга ЦАР Т ћелија против тумора. Ово би потенцијално могло да се користи у комбинацији са техником уређивања генома попут ЦРИСПР-а која би уклонила молекуле Спроути 1 и 2 из ћелија како би биле ефикасније. “
