Плућна болест може повећати ризик од деменције
Деменција се односи на низ неуродегенеративних болести, попут Алцхајмерове, где човеково памћење и друге когнитивне способности опадају. Недавна студија можда је пронашла нови фактор ризика који може предиспонирати људе на деменцију: болест плућа.
Према студији истраживача са Школе за јавно здравље Универзитета у Минесоти у Миннеаполису у сарадњи са колегама из других академских институција у Сједињеним Државама, људи који у средњој животној доби доживе плућну болест могу касније имати повећан ризик од деменције.
Налази студије се појављују у Амерички часопис за медицину дисања и критичне неге, часопис Америчког торакалног друштва.
Истраживање указује на повезаност између рестриктивних и опструктивних болести плућа и ризика од деменције или когнитивног оштећења.
Лекари користе термин рестриктивне болести плућа када плућа не могу да се прошире. Такве болести укључују идиопатску плућну фиброзу, код које плућа имају ожиљке, и саркоидозу, где неко плућно ткиво постаје абнормално отечено.
Код опструктивних болести плућа, нешто омета проток ваздуха у или из плућа. Најчешћа врста опструктивне болести плућа је хронична опструктивна болест плућа (ХОБП).
„Спречавање деменције је приоритет јавног здравља, а претходне студије сугерирале су да лоше здравље плућа, које је често могуће спречити, може бити повезано са већим ризиком од развоја деменције“, примећује водећа ауторка студије, др Памела Лутсеи, са Универзитета школе за јавно здравље у Минесоти.
„У овој студији“, објашњава она, „проучавали смо дугорочну везу између лоше функције плућа и ризика од развоја деменције, користећи висококвалитетне мере.“
Рестриктивне и опструктивне болести плућа
Истраживачи су радили са подацима 14.184 људи просечне старости 54 године који су учествовали у студији о ризику од атеросклерозе у заједницама (АРИЦ) у САД.
Сви учесници су прошли спирометрију, стандардни тест који лекари често користе за дијагнозу плућних болести. АРИЦ истраживачи су такође питали учеснике о њиховом здрављу плућа на почетку, између 1987–1989.
У просеку, истраживачи су пратили развој здравља ових појединаца током 23 године. Током тог времена, 1.407 особа добило је дијагнозу деменције.
Након анализе свих ових података, аутори садашње студије открили су да су особе које су имале неку врсту плућних болести током средњих година у ризику да развију или деменцију или благо когнитивно оштећење, мада је ризик био већи код људи са рестриктивним болестима плућа.
Тако су они са рестриктивним плућним болестима у средњем животном добу имали 58 одсто већи ризик од деменције или когнитивних оштећења касније у животу од људи без икаквих плућних болести, док су они са опструктивним плућним болестима имали 33 одсто већи ризик.
Истраживачи су такође открили везу између ризика од деменције и ниских резултата на две процене спирометрије: форсирани волумен издисаја у једној секунди (ФЕВ1) и принудни витални капацитет (ФВЦ).
ФЕВ1 мери колико ваздух појединац може на силу да издахне за 1 секунду, док ФВЦ помаже у одређивању величине плућа особе.
Шта би могло објаснити везу?
Зашто би когнитивни проблеми могли бити повезани са респираторним симптомима? Истражитељи верују да објашњење можда лежи у чињеници да људи са плућним болестима имају низак ниво кисеоника у крви.
Ова чињеница, примећују, може проузроковати абнормалне упале у телу и можда је фактор који доприноси оштећењу крвних судова у мозгу.
Истраживачи признају да се њихова студија суочила са низом ограничења, укључујући чињеницу да је учесницима плућна функција тестирана само на почетку, и да су многе од ових особа умрле пре него што су специјалисти имали прилику да их процене на деменцију.
Штавише, с обзиром да је ово била само опсервациона студија, њени налази не доказују нужно да постоји узрочно-последична веза између болести плућа и когнитивног оштећења или деменције.
Међутим, ако би даља испитивања могла доказати узрочност, ово би могло понудити подстицај јавним иницијативама које покушавају да побољшају квалитет ваздуха и помогну људима да се одрекну пушачких навика.
„Превенција плућних болести је суштински важна, [и] ако друге студије потврде налазе наше студије, и појединци и креатори политике имаће додатни подстицај за увођење промена које штите здравље плућа, јер то такође може спречити деменцију.“
Др Памела Лутсеи
